Srpski 
English 
Terapeutska primena elektromagnetske energije ima dva pristupa:
- INVAZIVNI, direktnom primenom jednosmerne struje na tkivo
- NEINVAZIVNI , indirektnim delovanjem na unutrašnjost ljudskog organizma.
Neinvazivne metode lečenja su potekle od prvih iskustava sa radarima, kada je otkriveno da mikrotalasi podižu telesnu temperaturu živih organizama.
Otkriće da se spolja može promeniti energija čestica ( jona ) u krvi i tkivima i uticati na njihov način i brzinu kretanja, primenjeno je u PEMP terapiji još 1979.g.
Još 1946.g. Glajhman ( C. Gleichmann ) je počeo sa primenom PEMP u terapijske svrhe. Prva i osnovna proučavanja i istraživanja delovanja elektromagnetske energije na biološke sisteme sprovedena su na Mejo ( Mayo ) klinici 1958.g. Amerikanci Baset ( Basset ) i Pila ( Pilla ), sa Kolumbija univerziteta izvršili su fundamentalna istraživanja iz područja delovanja elektromagnetnih talasa na kristaloidne makromolekule proteina kolagena ( kosti, vezivno tkivo ), i opisali su pojavu tzv. “ elektret fenomena „, što odgovara piezoelektričnom fenomenu proteinskih skupina.
Tako se u brojnim eksperimentima uverilo u blagotvorno dejstvo pulsirajućih elektromagnetskih polja na ljudski organizam.
U medicini postoji više pristupa u tretmanu PEMP terapijom, ali je glavna ideja u svim slučajevima ista.
Uvek se radi o paketima niže učestanosti u kojima su “ spakovane “ više učestanosti.
Opisana polja imaju blagotvorno dejstvo na ljudski organizam.
Opisaćemo samo neka iskustva potvrđena na hiljadama pacijenata bez primećenih štetnih posledica.
Prvi aparati koji generišu PEM polja bili su namenjeni očuvanju kalcijuma u kostima kosmonauta. Odgovarajuća komponenta PEM polja ima zadatak da uspostavi življe kretanje kalcijuma u krvi.
Druga komponenta PEM polja utiče na koštane ćelije tako što u njihovom omotaču stvara gradijent negativnog potencijala, koji uvlači pozitivne jone kalcijuma. Ovakvi aparati su danas ugrađeni u skafander svakog kosmonauta. Mnoštvo sličnih uređaja je razvijeno za masovnu upotrebu u medicini.
Iskustva pokazuju da su PEM polja izuzetan saveznik ljudi u ubrzavanju zarastanja svežih preloma kostiju, saniranju reumatskih oboljenja i za očuvanje koštane mase vilice ispod proteza.
Takođe je primećeno da usled življeg odigravanja elektrohemijskih procesa u organizmu u prisustvu PEM polja ( umesto klasičnih metoda hemije ), PEMP aparati otklanjaju trenutno, ali i na duže vreme, poremećaje u cirkulaciji krvi, neke psihosomatske poremećaje, bolna stanja, kao i da smanjuju potrebne doze lekova kod hroničnih bolesnika.
Perspektiva masovne primene malih individalnih PEMP aparata gotovo je sigurna, kao i da će se dopunjavati metodama klasične medicine. Poznato je da vrhunski sportisti koriste ovakve aparate, čime se postiže neka vrsta elektronskog dopinga. Eksperimenti su dokazali da PEMP aparati pomažu osetljivim osobama i hroničnim bolesnicima da lakše podnesu promene meteoroloških uslova.
Sunce šalje na zemlju u svakoj sekundi po jedan KW elektromagnetne energije na kvadratni metar. Kada je naučnicima pošlo za rukom da u laboratorijskim uslovima reprodukuju deo elektromagnetnog zračenja viših učestanosti ( Röentgen, 1895.g. ), uočeno je da ovakva zračenja nose energiju koja razara molekule, pretvarajući ih u jone. Stoga su ovakva zračenja nazvana jonizujuća zračenja, a čitav opseg učestanosti elektromagnetnih talasa podeljen je na učestanosti nejonizujućih i jonizujućih zračenja.
Prva dramatična iskustva čoveka sa nejonizujućim zračenjima potiču iz perioda drugog svetskog rata. Pronalazak radara ( mikrotalasni uređaj ), doneo je brojna oštećenja vida, sterilitet i opekotine ljudima koji su radili na njima. Nakon radara stvoreni su uređaji koji se danas koriste u različitim oblastima, u medicini to je aparat za dijatermiju – toplotnu terapiju, u domaćinstvu to je mikrotalasna pećnica, itd. Svi uređaji napravljeni su da zadovolje do sada barem poznate kriterijume bezbednosti, mada su u javnosti česte polemike u naučnim krugovima o stvarnim dejstvima ovakvih uređaja.
Dostignuti nivo tehničkog razvoja omogućio je osvajanje kako visokih, tako i niskih učestanosti.
Tako se, na primer, sa podmornicama pod vodom komunicira na vrlo niskim učestanostima ( ispod 100Hz ), pošto se elektromagnetni talasi viših učestanosti ne prostiru kroz vodu. Antene za ovakvu komunikaciju izgledaju kao kilometrima dugi dalekovodi i utiču na čitavu Zemljinu kuglu. Za početak se poremetio život kitova, jer se oni orjentišu pomoću elektromagnetnih talasa sličnih učestanosti. Samoubistva kitova nasukavnjem na plitke obale pripisuju se problemima orjentacije, nastalim kao posledica upotrebe ovih antena.
Takođe, ne tako davno, po novinama su se mogla pročitati međusobna optuživanja supersila da se emisjama elektromagnetnih talasa niske učestanosti izazivaju depresivna raspoloženja u čitavim delovima kontinenata. Sudeći po upadljivom nedostatku informacija u ovom domenu, naslućuje se da se radi o nečemu izuzetno značajnom i interesantnom. ( HAARP diskusija ).
Osim Sunca, prirodni izvor elektromagnetnog polja je i sama Zemlja. Njena površina i jonosfera obrazuju ogroman kondenzator, gde jonosfera predstavlja pozitivno, a tlo negativno naelektrisanu elektrodu. Ovaj kondenzator se puni negde oko 100 puta u sekundi preko gromova širom sveta. Broj oluja sa gromovima je manje–više konstantan. U svetu se odvija 1500 – 2000 oluja sa gromovima svakog časa, a svakog minuta udari oko 6000 gromova. Struja u gromu dostiže jačinu od 10 – 40 hiljada Ampera. Pošto atmosfera nije savršen izolator, to kroz nju postoje struje odvodnosti koje prazne kondenzator.
Sve zajedno to rezultuje jedno snažno električno polje, vrlo niske učestanosti, čiji je intenzitet prosečno 130V/m. Intenzitet polja opada sa porastom nadmorske visine, a zavisi i od temperature i vlažnosti. Tako su u Sahari izmerena polja i do 1500V/m, sa obrnutim polaritetom od opisanog. Za vreme oluja registrovana su polja i do 3000V/m. Zbog neprekidnih električnih pražnjenja, u atmosferi postoji mnoštvo pozitivnih i negativnih jona.
Negativni joni su izuzetno značajni za procese oksidacije i disanja, a njihovo odsustvo izaziva smrt eksperimentalnih životinja.
Sredina u kojoj danas čovek živi prepuna je “ potrošača “ negativnih jona. To su, pre svega, sve staklene površine i svi električni uređaji. Stoga se danas u ovakvim sredinama, naročito ako su bez mogućnosti prirodnog provetravanja, postavljaju veštački izvori negativnih jona ( jonizatori ). Mnoge fabrike danas serijski ugrađuju ove uređaje u klima uređaje, TV aparate, itd. Problem je mnogo teže rešiti ako su mikroklimatski uslovi u nekoj sredini takvi da izazivaju prirodnu oskudicu negativnih jona.
Poznat je primer Budimpešte, gde vetrovi nanose pozitivne jone, stvarajući ogromnu neravnotežu odnosa pozitivnih i negativnih jona. Ovaj fenomen se povezuje sa velikim brojem samoubistava i depresivnih ljudi u tom gradu. Takođe svaka promena vremenskih prilika nosi promenu koncentracije negativnih jona što se odražava na ljudski organizam.
Rešenje problema nudi PEM polje. Ljudi koji nose male PEMP aparate, znatno lakše podnose vremenske promene.
Istraživaja u magnetnoj terapiji upućena su na dve različite oblasti:
- pulsirajuću bioelektričnu magnetnu terapiju i
- terapiju stalnim magnetima.
Verovatno 85 do 90% naučne literature se odnosi na pulsirajuću bioelektričnu biomagnetnu terapiju, ostalo se odnosi na terapije sa stalnim magnetima.
Nema patenata koji favorizuju po rezultatima bilo koji metod. Stoga ovde nije cilj upućivanja na bilo koju metodu, već sagledavanje pozitivnih efekata ovih terapija bez obzira na poreklo. Oprema i uređaji koji se još uvek razvijaju se razlikuju po osnovnim mehanizmima magnetne terapije, gdi je centralno pitanje polaritet kao i druga pitanja. Ovo je pokušaj prikazivanja iskustava i rezultata koje su ostvarili najodgovorniji naučnici i medicinski reprezenti na određenim područjima bioelektromagnetizma – BEM.
Ovo nije lažna reklama za rezultate koji će se navesti, šta više izvori rezultata su kvalifikovani M.D.,Ph.D. naučni istraživači i klinike koje rade godinama na elektromagnetnim poljima.
Jedan od njih je Dr. William Pawluk iz Čikaga, član ovlašćenog borda fizičara za Kanadu i USA. Takođe je asistent profesor škole za higijenu javnog zdravlja i medicinske škole na Johns Hopkins univerzitetu. Dr. Pawluk je potpredsednik Severnoameričke akademije za magnetnu terapiju, piše povremeno o magnetizmu i magnetnoj terapiji kombinovanoj sa akupunkturom iz svoje prakse.
Drugi pozvani je John Zimmerman, Ph.D. jedan od svetskih autoriteta, a u USA među prvim poznavaocima magnetizma. Predsednik je Bio-Elektro-Magnetnog Instituta, jedan nezavisan, obrazovani istraživač verovatno najbolji poznavalac bioelektromagnetizma. Dr. Zimmerman objavljuje povremeno vrhunske radove o efektima i primeni stalnih magneta u double-blind ( ispitivanje na grupama a da oni to ne znaju ) i placebo-controlled ( mentalna kontrola ). Takođe je član Severnoameričke akademije za magnetnu terapiju.
