Srpski 
English 
Ljudski organizam predstavlja složen kompleks različitih sistema i organa.
Naročiti razvoj u pokušajima izučavanja ljudskog organizma ostvaren je u dvadesetom veku, pre svega zahvaljujući izuzetno brzom tehnološkom razvoju. Postalo je moguće objašnjenje suštine električnih pojava u mišićima, srcu, centralnom nervnom sistemu i drugim organima. Zahvaljujući savremenim elektronskim uređajima bilo je moguće sa velikom tačnošću izmeriti pojave koje se dešavaju u živom ljudskom organizmu.
Ovaj iskorak naučne misli i shvatanja životne sredine i okruženja otvorio je novo naučno poglavlje koje je nazvano BIOELEKTROMAGNETIZAM ( u daljem tekstu BEM ). BEM je izuzetna nauka koja uzajamnoj interakciji sa elektromagnetnim poljem ( u daljem tekstu EM).
Električni fenomen je pronađen u svim živim organizmima.
Posledice uticaja EM mogu biti pozitivne. Promene u prirodnom ( unutrašnjem ) polju tela mogu izazvati psihofizičke promene.
Da bi razumeli delovanje efekata polja, prvo morano znati zajedničke osnove koje nastaju sa promenama EM polja.
Ukoliko je struja jednosmerna – DC, teče u jednom pravcu i magnetno polje je stalno. Ukoliko je električna struja naizmenična – AC, znači struja menja pravac, elektromagnetno polje je takođe naizmenično-pulsirajuće.
EM polje ima i električno i magnetno polje. Karakteristično je po svojoj veličini, frekvenciji i pulsiranju – učestanosti ( jedna promena u sekundi je jedinica promene učestanosti = 1Hz ). Pulsirajuće polje se na svoj način, teoretski produžuje u prostor do beskonačnosti smanjujući snagu sa rastojanjem i konačno postaje izgubljeno u drugim EM poljima koja ispunjavaju prostor. Pošto je pulsirajuće, polje takođe, ima i talasno kretanje. Talasi se od izvora kreću brzinom svetlosti ( 300.000 km/sec. ). Rezultat toga je talasna dužina, tj. razdaljina između početka svakog talasa, što je obrnuto proporcionalno frekvenciji.
Na primer:
frekvencija 1Hz ima talasnu dužinu miliona kilometara, ili frekvencija 1MHz ima talasnu dužinu nekoliko stotina stopa, a frekvencija 100MHz ima talasnu dužinu oko 1.83 m ( 6 stopa ).
Sve poznate frekvencije svrstane su u spektru opsega od DC ( nula frekvencija ) do najviših frekvencija, kao sto su gama i kosmički zraci. Tzv. EM spektar uključuje X zrake, mikrotalase, vidljivo svetlo, frekvencije TV-a i radija itd. Šta više, sva EM polja su polja energije sposobna da proizvedu efekat na daljinu. Ova polja imaju karakteristike i čestica i talasa. U zavisnosti od pravca istraživanja mogu se naći ili talasi ili čestice – fotoni.
Foton je energetska čestica nemerljive mase. Što je veca energija fotona, veća je frekvencija, koja je u direktnoj vezi sa njegovom talasnom dužinom.
Ljudsko oko uočava samo prirodni deo frekvencija iz EM spektra kao što je svetlost. Foton predaje energiju oku koje ga pretvara u električni signal u nervnom sistemu čiji je proizvod osetljivost na svetlo.
Uobičajena klasifikacija delova EM polja, u zavisnosti od njihovih frekvencija, poređana su od ekstremno malih frekvencija (ELF), malih frekvencija (LF), radio frekvencija (RF), mikrotalasne i radarske (MW), infracrvena, vidljiva svetlost, ultravioletna, X zraci i γ zraci.
Za oscilatorna polja važi: viša frekvencija veća energija.
U poslednjih pet godina razvile su se diskusije o nezdravim uticajima elektromagnetskih talasa po ljudsko zdravlje, specijalno kada su mobilni telefoni postali sve zastupljeniji u svakodnevnom životu.
Mobilni telefoni su izvori visoke frekvencije. Njihova antena je i prijemnik i predajnik visokofrekventnog zračenja ( probližno 2 GHz ) i u upotrebi je odmah uz glavu. Problem korišćenja mobilnih telefona je da se uticaj elektromagnetnog polja primećuje tek nakon dužeg perioda vremena. Rezultat je ( vidi kolonu tri ), da se pored drugih organa, specijalno oči, prekomereno greju, što može ometati funkcije tela.
Postavljanjem granica maksimalnog zračenja, industrija pokušava da smanji potencijalne rizike. Nije bitna samo snaga emitovanja, već i tip, materijal i vreme korišćenja. Da se spreče potencijalni rizici po zdravlje preporučuje se velika distanca od antene. To nije moguće sa mobilnim telefonom, što znači da pokušavate da ga izbegavate.
Pošto EM polje ima i električno i magnetno polje kao i elektromagnetno zračenje, ona se mogu po osnovnim karakteristikama predstaviti i na sledeći način:
| Niskofrekventna magnetna polja | Niskofrekventna elektri;na polja | Elektromagnetski talasi |
| Magnetno polje se stvara samo iz magnetne struje (napon nije bitan jer izazivaju vrtložnu struju | Stvoreno isključivo iz napona (stuja nije bitna), promenom frekvencije menjaju struju. Tela ih ne absorbuju | U opsegu viskoih frekvencija električna i magnetna polja usko su povezana. U ljudskom telu stvaraju vrtložne struje. Ta zračeća energija absorbuje i transformiše se u toplotu u ljudskom telu. |
Unutrašnje polje ( koje je produkt živog organizma ) je različito od spoljašnjeg polja ( koje je proizvod spoljneg izvora izvan tela ). Spoljašnje polje može biti prirodno, kao što je zemljino geomagnetno polje ili veštački stvoreno.
Termin elektrozagađenja odnosi se na veštačko EM polje koje može biti rizično po zdravlje, kao što smo videli kod upotrebe mobilnih telefona.
Iako je dugo poznato da izloženost jako jonizujućem EM zračenju može izazvati velike štete po ljudska tkiva, odskora nove epidemiološke studije i druge evidencije pokazuju da duža izloženost nejonizujućem spoljašnjem EM, polju koje proizvodi linije sila, povecavaju rizik po zdravlje.
Ove opasnosti uključuju i opasnost leukemije kod dece ( Bierbaum and Peters, 1991; Nair et al.,1989; Wilson et al., 1990a ).
Takođe, otkriveno je da oscilujuće nejonizirajuće EM polje ELF opsega, mogu imati snažne biološke efekte, koja mogu poboljšati pozitivne efekte ( Becker and Marino, 1982; Brighton and Pollack,1991).
Ovo otkriće je kamen temeljac osnivanja i primene nauke BEM – a.
