Srpski 
English 
Zemlja se ponaša kao veliki prirodni magnet: severni magnetni pol Zemlje nalazi se u blizini južnog geografskog, a južni u blizini severnog geografskog pola. Severni pol magnetne igle kompasa okrenut je uvek prema severnom geografskom polu
Prirodno energetsko magnetno polje i pri tome spoljašnje polje za sve žive organizme na planeti zemlji je zemljino magnetno polje, koje ima dva pola: Severni pol ( u daljem tekstu N ) i Južni pol ( u daljem tekst S ), a imenovani su po tradicionalnoj naučnoj i navigacionoj konvenciji. Svakome je poznata činjenica da se magnetni polovi severni i južni, nikakvim načinom ne mogu razdvojiti. Koliko god presecali šipkasti magnet na manje i manje delove, nećemo uspeti da izdvojimo jedan pol. Čak i kada stignemo do atoma, dobićemo atomski dvopolni magnet. Pa i elementarne čestice, kao što su elektron, mion i druge ponašaju se kao magneti sa N i S polom. Navikli smo se na tu činjenicu kao na jedno od osnovnih svojstava prirode.
Najjednostavnije rečeno, magnetno polje je polje sile produženo izvan polja magneta.
Takođe planeta zemlja se nalazi u magnetnom polju Sunca, oko koga se okreće po svojoj putanji, kao i druge planete sunčevog sistema, koje takođe poseduju svoja magnetna polja. Sva ova magnetna polja su u međusobnoj interakciji.
Deo zemljinog magnetnog polja čini jonosfera – vazdušni omotač koji sadrži naelektrisane čestice, koji se pruža od 100 do 160 kilometara oko zemljine površine. Izvan jonosfere, nekoliko stotina kilometara u svemir se pruža magnetosfera koja se zove Van Alenov radijacioni omotač, po naučniku koji je to otkrio ( Van Allen Radiation belt ). To je prostor ispunjen radioaktivnim česticama koje utiču na život. Život na zemlji zaštićen je od štetnog radioaktivnog zračenja ozonskim omotačem, koji okružuje zemlju unutar jonosfere. Ukoliko je tačna činjenica da su ove radioaktivne čestice u zemljinom magnetnom polju štetne po zdravlje, život na zemlji ne bi bio moguć.
Zemlja svojim silama (gravitacionom i magnetnom) utiče na razvoj biljnog i životinjskog sveta a i na samog čovjeka. Bez njih ne bi došlo ni do začetka života, evolucije vrste niti održanja života na Zemlji. Zemljino magnetno polje nastaje rotacijom usijane lave u Zemljinom jezgru i njegov uticaj se oseća izvan Zemlje (magnetni omotač-magnetosfera). Magnetosfera je od ogromnog značaja za zaštitu živog sveta na Zemlji od jakih protonskih oluja sa Sunca i kosmičkog zračenja koje bi za vrlo kratko vreme uništilo život na Zemlji.
Nauka prepoznaje blisku vezu između elektriciteta i magnetizma. 1820.g. Hans Oersted iz Danske je otkrio direktnu vezu, pokazujući da žica kroz koju protiče električna struja utiče na pogrešno pokazivanje kompasa. čuveni naučnici toga doba Amper i Faradej, nakon dugog eksperimentisanja, uspevaju da shvate da nema električne struje bez magnetnog polja, niti pak magnetnog polja bez električne struje. Te dve pojave su delovi jedne jedinstvene elektromagnetne pojave.
Magnetno polje se proizvodi stvaranjem električne struje. Proticanje struje kroz električni provodnik izaziva stvaranje elektromagnetnog polja oko provodnika. Ukoliko je struja jednosmerna – DC, teče u jednom pravcu i magnetno polje je stalno. Ukoliko je električna struja naizmenična – AC, znači struja menja pravac, elektromagnetno polje je takođe naizmenično-pulsirajuće. Jačina elektromagnetnog polja zavisi od jačine struje.
Magnetna energija je u strukturi sila univerzuma.
Za život na planeti Zemlji dominantno je Zemljino magnetno polje, pa je magnetna energija naše planete odgovorna za prirodni bioritam naših života.
Odašiljač koji je Nikola Tesla napravio u Kolorado Springsu, on sam smatra svojim najvećim pronalaskom. Ovaj njegov izum do danas privlači najviše pažnje, i kad god se govori o slanju snažnih radio signala vrlo niske učestanosti, govori se o Teslinom efektu.
U SAD–ma se šire priče još od pedesetih godina da Rusi koriste gigantski Teslin magnetni odašiljač kojim utiču na vremenske prilike u svetu, izazivajući poplave i topljenje lednika. Takođe velike sile se optužuju da na sličan način povremeno izazivaju poremećaje u radio komunikacijama i vrše uticaj na moždane talase, probijaju zvučni zid i utiču na još čitav niz drugih pojava koje se na drugi način ne mogu objasniti.
Tesla je kao što je poznato, verovao da je Zemlja odličan provodnik i da u tom značajnu ulogu imaju“gornji slojevi atmosfer, koji prema eksperimentima, sadrže veoma stabilnu liniju provodljivosti „. Pedesetih godina brojni naučnici koji su radili na uvođenju veoma niskih frekvencija ( 1 – 300Hz ) elektromagnetnih talasa potvrdili su Tesline principe, u meri u kojoj se odnose na prenos niskofrekventnih talasa. Teslin veliki odašiljač bio je prvi u svetu dovoljno snažan da stvori super nisku frkventnu ( SNF ) rezonancu u zemljinoj jonosferi.
On je takođe dosta precizno utvrdio da Zemlja rezonira na 6, 18 i 30 Hz.
Međutim eksperimentalni dokazi, određenim mernim uređajima, izvedeni su tek 1960.g.
Tada je ustanovljeno da je Tesla bio vrlo blizu: Zemlja rezonira na 8, 14 i 20Hz.
